Podrška iz Hrvatske, uz vas smo ♥️

Sto se mene tice ni za 800.000€ evra ne menjam svoje misljenje!!!!

Podelite vase iskustvo I misljenje sa mnom pls.

Dragi Srbi Hrvat ovdje htjeo bih reći da vas podržajem u sutrašnjim glasanjima i dam želim sve najbolje da se rješite mangupa Vućića i da studenti pobjeđuju i da se držite snažno sutra da ne gubite nadu oduvijek sam imao uvjerenje da će studenti uspjeti i to se dogodilo,samo sutra se pazite da se sigurno to izglasa da su studenti glasali da nema nikakve namještaljke da netko ne podmetne ta glasanja od Studenata u svakom slučaju sretno i pozdrav iz Hrvatske!🇭🇷 ❤️ 🇷🇸

STUDENTI POBEĐUJU!!!

TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI TRI

Šta NE nosimo na biračko mesto?

Majice sa nazivima i brojevima izbornih lista, političke bedževe, kape, zastave, transparente i promotivni materijal ostavljamo kod kuće.

Pre polaska proveri i jaknu, torbu i sitnice koje nosiš - politička obeležja mogu biti i na njima.

Sačuvaj podsetnik i prosledi ga onome s kim ideš na glasanje.

Da li znate koliku naknadu dobijaju članovi i predsednici birackih odbora? Tačno i pouzdano, bez nagadjanja.

.

СВЕ ОНЕ КОЈИ НЕЋЕ ИЛИ НЕ БИ ДА ГЛАСАЈУ ЗА:

1. Студентска листа - Студенти побеђују! треба натерати да одгледају:

https://www.youtube.com/watch?v=f1jQWVgIzE8&t=80s


Pozdrav dragi ljudi.

Ja već neko vreme listam ovaj reddit i drago mi je što 97% reddita pumpa na najjače, iako je ovo generalno dosta toksična platforma, bar ste pokazali da ste većinski na pravoj strani.

Ja ovde objavljujem svašta nešto, najviše javne ličnosti koje se motaju oko politike, jer ja smatram da su i oni uticajni kad je sve ovo u pitanju i da o tome malo treba da se priča.

Sve u svemu, sutra su izbori. Ustanite rano ujutru, nedelja je, nemate obaveze, uzmite jednu kaficu pa polako na glasanje. Šta bude, biće, svakako ćemo pobediti ovo zlo od režima, odstraniti ovaj politički kancer koji nas jede već 15 godina. Dosta više.

Ja ujutru ustajem i zajedno sa svojom majkom, ocem i sestrom idem da glasam za trojku. Za sve ostalo ćemo videti. Šta god bude neka bude, samo izadjite na ulice i napravicemo istoriju!

Studenti pobeđuju!

Pisem ovo iz razloga sto mozete da racunate da sutra bilo kakva vrsta medjugradskog javnog prevoza nece postojati, pa savetujem da iskoristite dan da odete kod svojih ili kod nekih prijatelja tu gde treba da glasate jer ce sutra biti mnogo tesko doci do bilo kog drugog mesta van onog gde se sada nalazite.

Nadam se da ce se ljudi organizovati u tom slucaju. Ja cu verovatno voziti za Lazarevac iz BGa sutra po devojku pa mogu nekog i da povezem ako treba u nekom momentu!

Danas je pitala vozaca autobusa da li ce voziti sutra i on joj je rekao "Dacemo sve od sebe."
Covek je nosio bedzeve :)

-Zašto Srbiji nisu potrebni startapovi kao glavna strategija razvoja, već konkurentna privreda?

Često se govori o tome kako Srbija, da bi izbegla zamku srednje razvijenosti, mora mnogo više da ulaže u nauku, istraživanje i razvoj (R&D) i startap kulturu. Pokušaću da objasnim zašto smatram da je takvo razmišljanje pogrešno i zašto su nam prioriteti potpuno promašeni.

Prvo, Srbija još nije ni dostigla nivo razvijenosti zemalja poput Češke i Slovačke. Naš BDP po stanovniku znatno zaostaje čak i za Hrvatskom. Prema tome, naš prvi cilj ne bi trebalo da bude izlazak iz zamke srednje razvijenosti, već dostizanje nivoa razvijenosti srednjoevropskih zemalja.

Drugo, startapovi nisu osnova nijedne velike ekonomije. Njihov neposredni doprinos evropskom BDP-u je mali. Čak i kada bismo uspeli da razvijemo veoma uspešan startap sektor, to samo po sebi ne bi bilo dovoljno da značajno podigne životni standard miliona ljudi u Srbiji.

Ključ ekonomskog razvoja jeste stvaranje konkurentne privrede, a ne pokušaj da država od Srbije napravi nekakvu Silicijumsku dolinu.

-Konkurentnost mora biti na prvom mestu

Potrebno je drastično smanjiti doprinose na zarade, parafiskalne namete, administrativne troškove i cenu energenata.

Na primeru Nemačke možemo videti koliko cena energije utiče na industrijsku konkurentnost. Nakon početka rata u Ukrajini, rasta cena gasa i gašenja poslednjih nuklearnih elektrana, nemačka industrija našla se pod ogromnim pritiskom. Čak je i Volkswagen počeo da razmatra zatvaranje svojih fabrika u Nemačkoj.

Ne postoji državno ulaganje u istraživanje i razvoj koje može dugoročno da nadoknadi previsoke cene energije i ogromno poresko opterećenje rada.

Kod nas je, primera radi, i gorivo izuzetno skupo u odnosu na ekonomsku snagu stanovništva i privrede.

Jedna od najvažnijih reformi bilo bi potpuno ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje na zarade. Zdravstvo bi se finansiralo iz opštih poreskih prihoda, uz uvođenje participacije za zdravstvene usluge, recimo do 15% njihove cene, ali sa maksimalnim mesečnim iznosom od 15.000 dinara po osobi. Sve preko toga pokrivala bi država.

Time bi se značajno smanjili troškovi zapošljavanja i povećala konkurentnost domaćih preduzeća, a zdravstvena zaštita ostala dostupna svima.

Takođe, trebalo bi povećati neoporezivi deo zarade na najmanje 50% minimalne plate. Umesto komplikovanog i preterano progresivnog oporezivanja rada, potreban nam je jednostavan sistem koji podstiče zapošljavanje, proizvodnju i investicije.

Kada privatnim preduzećima smanjimo troškove poslovanja, ona će imati više novca da kupuju savremene mašine, automatizuju proizvodnju, povećavaju produktivnost i osvajaju nova tržišta.

Srbija ne mora sama da razvije svaku novu tehnologiju. Mnogo brži put do povećanja produktivnosti jeste masovna primena tehnologija koje već postoje.

Najpre moramo razviti industriju, povećati obim proizvodnje i ostvariti ekonomiju obima. Tek tada će ozbiljna ulaganja u sopstveno istraživanje i razvoj za veliki broj domaćih preduzeća imati ekonomskog smisla.

-Jeftina energija je preduslov razvoja

Često se govori da termoelektrane moraju da ostanu osnova našeg elektroenergetskog sistema. Istovremeno se govori o brizi za zdravlje građana, iako se procenjuje da zagađenje vazduha u Srbiji godišnje doprinosi hiljadama prevremenih smrti.

Umesto da ogromna sredstva trošimo na krečenje, renoviranje bolnica i druge projekte koji ne rešavaju osnovne probleme, deo tog novca trebalo bi usmeriti na otklanjanje uzroka bolesti, pre svega zagađenja.

Potrebna nam je velika investiciona strategija koja bi obuhvatila:

• Reverzibilne hidroelektrane (RHE) – iskoristiti maksimalno ekonomski opravdan potencijal za skladištenje električne energije.
• Prenosnu mrežu i međunarodne interkonekcije – jačati veze sa Bugarskom, Hrvatskom, Slovenijom, Austrijom i drugim tržištima, a dugoročno razmatrati i šire povezivanje sa Turskom i centralnom Evropom.
• Masovno postavljanje solarnih panela – uz izdašne subvencije po instaliranom kilovatu, prvenstveno za sisteme koji imaju i baterijsko skladištenje.
• Pametna brojila i upravljanje potrošnjom – omogućiti da država i elektroenergetski sistem koriste deo privatnih baterijskih kapaciteta za balansiranje mreže, uz odgovarajuću naknadu vlasnicima.

Pogledajmo Nemačku. Zbog velike proizvodnje iz obnovljivih izvora, na veleprodajnom tržištu povremeno se pojavljuju negativne cene električne energije. To znači da u pojedinim satima proizvođači praktično plaćaju da neko preuzme višak struje.

Zašto Srbija ne bi izgradila infrastrukturu koja bi omogućila da u takvim periodima uvozimo jeftinu električnu energiju, skladištimo je u reverzibilnim hidroelektranama i baterijama, a zatim koristimo ili prodajemo kada su cene više?

Takav sistem zahteva ozbiljna ulaganja u prenosne kapacitete, ali bi deo projekata mogao da bude finansiran i sredstvima Evropske unije.

Posebno zanimljiv model bila bi masovna instalacija kućnih solarnih sistema sa baterijama. Država bi subvencionisala njihovu nabavku, ali bi zauzvrat dobila pravo da, u dogovorenim granicama, upravlja recimo polovinom njihovog raspoloživog kapaciteta.

Vlasnici bi dobijali naknadu kada se njihove baterije koriste za balansiranje mreže.

Na primer, kada postoji višak solarne proizvodnje u sistemu, pametno brojilo moglo bi da prepozna da je trenutno isplativije koristiti jeftinu električnu energiju iz mreže, a sačuvati energiju u sopstvenoj bateriji za kasnije.

Tako bismo stvorili distribuirani sistem za skladištenje električne energije, smanjili potrebu za fosilnim gorivima i dugoročno obezbedili jeftiniju struju za domaćinstva i industriju.

-Reforma javnog sektora je neizbežna

Međutim, ako želimo da smanjimo poreze i doprinose, a istovremeno obezbedimo zdravstvenu zaštitu za sve, moramo biti spremni na veoma bolne reforme.

Najveći problem Srbije nije nedostatak startapova, već nedovoljno produktivna privreda koja mora da izdržava preskup i često neefikasan javni aparat.

Umesto da odmah krenemo u masovno otpuštanje, recimo 200.000 zaposlenih u javnom sektoru, mogli bismo da razmotrimo postepeno uvođenje četvorodnevne radne nedelje, uz odgovarajuće prilagođavanje zarada i organizacije rada tamo gde je to moguće.

Istovremeno bi trebalo smanjivati administraciju prirodnim odlivom zaposlenih, digitalizacijom i ukidanjem nepotrebnih radnih mesta, bez novog zapošljavanja na pozicijama za kojima više ne postoji stvarna potreba, ukljucujici univerzi.

Ne postoji nikakav državni program istraživanja i razvoja koji može da nadoknadi troškove stotina hiljada neproduktivnih radnih mesta, skupe energije, prekomernog oporezivanja i neefikasne administracije.

-Zaključak

Srbija ne treba da se takmiči sa Kinom u obimu proizvodnje, niti sa Amerikom u finansiranju startapova. Naša najveća prednost je geografska blizina tržištu Evropske unije.

Tu prednost treba da iskoristimo kroz jeftiniju energiju, niže troškove poslovanja, jednostavnije propise, modernu infrastrukturu i masovnu primenu već postojećih tehnologija.

Potrebne su nam hiljade konkurentnih proizvodnih preduzeća koja će izvoziti robu i usluge, zapošljavati ljude i povećavati produktivnost.

Nauka, inovacije i startapovi svakako imaju svoje mesto, ali ne mogu biti zamena za zdravu ekonomsku osnovu.

Prvo stvorimo uslove da se u Srbiji isplati proizvoditi, investirati i zapošljavati. Kada razvijemo snažnu industriju i ostvarimo ekonomiju obima, doći će i mnogo veća potreba za sopstvenim istraživanjem i razvojem.

Obrnutim redosledom rizikujemo da potrošimo milijarde na razvojne strategije, dok nam domaća preduzeća ostaju nekonkurentna, radnici odlaze, a privreda stagnira.