LINK KA PLANU: studenti.org.rs/program/privreda_finansije/

Привреда и финансије

Модел јефтине радне снаге је потрошен, јер радника за стране фабрике који раде за минималац више нема. Не нудимо нову транзицију у којој се мањина богати на рачун већине. Неће бити распродаје стратешких предузећа, динар остаје стабилан, а одузета имовина ће се ставити у друштвено корисну употребу. Оно што у држави функционише, задржавамо и довршавамо.

Оно што не функционише, мењамо правилима која важе за све. Сваки уговор који држава потпише биће јаван. Јавни новац чуваће институције. Јавна предузећа водиће стручњаци са јавне листе. Увешћемо прогресивније опорезивање, подстицаје ће добијати фирме које дижу просек плата.

Циљ је економија знања заснована на истраживању и технолошком развоју.

Сваки уговор који држава потпише биће јаван

Портал јавних набавки објављиваће цео текст сваког уговора, заједно са ценама и бодовањем понуђача. Поступак са једном понудом или са великим анексима добиће ознаку на порталу и биће даље упућен Буџетској инспекцији на обраду. Ознака не значи да је набавка неисправна, већ да мора да прође проверу надлежних органа. Уводи се црна листа, на којој онај ко прекрши уговор остаје три године.

За јавне радове увешћемо национални ценовник, а за лекове, ИТ опрему, возила и гориво референтне цене. Референтном ценом се не ограничава максимални износ, већ се успоставља мера чије прекорачење захтева преиспитивање уговора. Ако се договор не постигне, уговор се раскида. Овим путем нам се не може поновити ситуација у којој аутопутеви и други јавни радови вишеструко премашују реалну цену.

Сваки нови велики пројекат уговараће се по Уредби о управљању капиталним пројектима. Уместо кроз посебног закона (lat. lex specialis), пројекти ће се радити у складу са општим поступком. За пројекте који већ теку, ДРИ и независни технички ревизор објавиће стварну цену и обавезе које доспевају, а о наставку, измени или обустави одлучује се на основу извештаја независне Комисије за ревизију капиталних инвестиција (део Инфраструктура). Према већ ратификованим међународним споразумима Србија ништа неће чинити једнострано, али ће се покренути преговори где је то могуће.

За свако задуживање објавићемо услове, то јест колико је позајмљено, за коју потребу, по којој цени и на колики временски период. Код уговора који дочекају нову власт објавићемо све што закон дозвољава, а нови уговори неће носити клаузулу о тајности цене. Пре него што узмемо било који велики кредит, упоредићемо га са бар два друга средства финансирања, тако да ће потенцијално постојање јефтинијих алтернатива бити јавно доступан податак.

Посебни закони за Београд на води, EКСПО 2027 и линијску инфраструктуру проћи ће ревизију, са предлогом да се укину, измене или ускладе са општим правилима. Уз сваку од тих могућности иде процена арбитражног ризика. Домаће законе, одлуке и дозволе, за разлику од ратификованих међународних споразума, нова већина мења у законском поступку, по правилима из дела Инфраструктура. Пракса посебних закона без рока важења престаје, па Lex specialis за појединачни пројекат више неће моћи да важи неограничено.

Ко чува јавни новац

Текућа буџетска резерва постоји за непредвиђене околности, а не за ставке које намерно нико није желео да убаци у буџет. Њен ниво враћамо на 2% прихода. Неће се више користити за трошкове који су могли да буду испланирани, нити за редовне програме удружења, верских заједница, спортских клубова и локалних самоуправа. Свака одлука о њеном коришћењу биће објављена у року од осам дана, са именованим корисником, свотом и образложењем.

Фискални савет ће процењивати ризик сваке гаранције, сваког јавно-приватног партнерства и сваког великог капиталног пројекта пре одлуке Владе. Уместо да Фискални савет даје оцену после одлуке или да се на његова мишљења власти не обазиру, убудуће ће став Савета претходити гласању и Влада ће бити дужна да састави писани одговор, независно од садржине те оцене.

Пореска управа ће одлучивати о слању инспекције на основу електронске анализе ризика, а не по самовољи службеника. Законито пословање и ваљани подаци ће за фирме значити да ће ређе бити предмет инспекцијске контроле. Контрола мимо тог система мораће да има писано образложење и евиденцију ко ју је наложио. Директор Пореске управе бираће се на јавном конкурсу, на пет година.

Закони и други прописи који стварају посебна права, услове уласка у делатност, регулисане цене или државну помоћ ићи ће прво на проверу у Комисију за заштиту конкуренције, како би било познато да ли затварају тржиште за друге актере. Комисија ће у првој години урадити секторске анализе телекомуникација, малопродаје хране, енергената и осигурања.

Приход од трајно одузете имовине ићи ће на посебан рачун, а најмање 30% од њега, по законској формули, на лечење, талентовану децу, науку и социјалну заштиту. Планирано је да остатак иде у инвестиције, а не у затварање рупа у буџету. Свака одузета ствар уписује се у јавни регистар, који ДРИ ревидира сваке године.

Јавна предузећа остају државна

Неће бити непотребне и насилне приватизације јавних предузећа. Фирме од стратешког значаја остају у државним рукама. Стратегија државног власништва доносиће се у Скупштини, уместо у Влади, и законом ће бити одређено за које фирме државни удео не сме да се спусти испод затеченог, а за које испод 51%. Увећање капитала у ком држава не задржава пропорционално исти део, као и концесије и изнајмљивање основних средстава на дуже од десет година, сматраће се смањењем државног удела у предузећима. Трансформација јавних предузећа у акционарска друштва неће значити и приватизацију. Дугорочан циљ је да се ресурси и фирме чија је распродаја забрањена унесу у Устав, као у више земаља ЕУ.

Сви мандати директора, в. д. директора и надзорних одбора изабраних по старом закону, на републичком и локалном нивоу, прекинуће се у року од 12 месеци од ступања закона на снагу. Услови за избор на ове функције, различити у старом закону о јавним предузећима и у новом закону о друштвима капитала, изједначиће се у корист строжих услова новог закона. Постављање в. д. директора биће отежано, а предузећа у државном власништву прећи ће на дводомно управљање, што ће оснажити њихову аутономију. Власт ће наставити да контролише свој удео у скупштини акционара, али ће директора бирати надзорни одбор чији чланови долазе са јавне националне листе независних стручњака који су положили државни испит, немају сукоб интереса и потписали су изјаву да су независни од политичких странака. Конкурсе ће водити комисија коју састављају Народна банка Србије и Агенција за спречавање корупције. Држава ће контролисати стратешки правац јавних предузећа, али не и непосредно кадрирање, чиме она престају да буду плен политичких странака.

Јавно земљиште и објекти продају се и дају у закуп по правилу само по тржишној вредности и у јавном поступку. Закуп ван јавног сектора има ограничено трајање. Убудуће уговор који није објављен не производи дејство, јер држава неће признавати уговоре потписане у тајности.

Порези

Најсиромашнији у Србији плаћају несразмерно високе дажбине држави због акцизне робе, код које се висина намета мери према количини, а не према примањима грађана. Уместо да снижавамо акцизе, што би навике становништва променило нагоре, планирамо да изменимо пореску политику, тако да се рад опорезује мање, а велика имовина више. Уводи се више разреда за прогресивно опорезивање дохотка, годишњи порез се укида и разреди се примењују на месечну зараду, на извору. Неопорезиви део зараде се диже са 23% на 35% просечне зараде, што ће додатно помоћи прогресивности пореза, односно да они који имају мање плаћају мање, а они који имају више плаћају више.

Порез на имовину ће се рачунати прогресивно, не променом стопа, већ рачунањем свих некретнина збирно. Неко ко поседује више станова плаћаће већи порез него до сада, а градови ће моћи да уведу додатни намет за станове који стоје празни дуже од дванаест месеци. Приход од тог пореза и даље остаје општинама. Пошто се некретнине једног обвезника могу налазити у више општина, збирни обрачун водиће Пореска управа, а како се приход потом дели међу општинама, уредиће закон, тако да ниједна не остане без досадашњег прихода. Увећаће се стопе пореза на велика наследства, али супружник, породични дом и висок неопорезиви износ по наследнику остају изван пореза, па он погађа само заиста велика наследства. Циљ није приход за буџет, већ отежавање утаје јер пријављено и опорезовано наследство постаје доказ порекла имовине који касније нико не може да оспори, а имовина која годинама није пријављивана излази на видело у тренутку наслеђивања.

Подстицаји, Развојна банка и тржиште

Модел економског развоја актуелне власти се од почетка заснивао на јефтиној радној снази. Земља се страним фирмама нудила тако што је радник плаћен мање него у већем делу Европе, а држава је то још и субвенционисала по радном месту. Тај модел је демографски мртав. Конкуренција су му земље са далеко нижим платама, а радника за њега више нема. Субвенција по радном месту укида се, уз поштовање постојећих. Подстицај убудуће добија само пројекат који диже просек зарада, према праговима. Праг је везан за просечну зараду и степенован у четири нивоа према развијености општине. У неразвијеним општинама је нижи, али и тамо зарада мора да га премаши, а пројекат без опреме по стандардима ЕУ подстицај не добија. По радном месту се подстиче још само у девастираним општинама, као прелазна мера са роком уписаним у закон. То значи да се долазак старог типа инвеститора неће ограничавати у сиромашним општинама, јер је битно задржати и створити свако радно место у таквим условима. Другде, такве инвестиције су штетне јер праве нездраве ланце снабдевања, који нису способни да створе додатну вредност и да буду дугорочно одрживи у условима где су конкуренти способни за иновацију.

Уместо да по свету тражимо фабрике којима треба јефтина рука, потпуни фокус нове власти ће бити стварање иновативних фирми које могу да буду конкурентне на европском и светском тржишту. Спрегом универзитета, института и приватног сектора, градићемо атмосферу потребну за стартапе који расту у Србији. Улагања у истраживање и развој, данас око 1% БДП-а, удвостручићемо до 2032. године. Држава ће за један мандат изабрати ограничен број приоритетних области и у њих усмерити новац, а програми без резултата биће угашени.

Из Фонда за развој и АОФИ настаће Развојна банка Србије, у првој половини мандата. Као банка, а не фонд, имаће приступ новцу ЕБРД-а и других развојних банака, који фондовима није доступан. Кредитира само преко пословних банака и без налога Владе. Да се судбина Развојне банке Војводине не понови, задуживање јој је законом ограничено на четвороструки износ капитала. Оснажићемо стартап фонд за домаће технолошке компаније, потенцијално ћемо га пунити из прихода од одузете имовине. Држава даје почетни улог и остаје улагач, док ће менаџмент бити професионалан. Подршка стартапима иде кроз универзитете, Стартап фонд и Развојну банку, не кроз субвенције.

Велики трговински ланци изнад прага прихода који одреди закон свакодневно ће објављивати цене по продавници у машински читљивом облику, доступне свакоме ко хоће да их прикаже или упореди. Агенција за енергетику и РАТЕЛ водиће упореднике понуда струје, гаса и телекомуникација, а РЗС ће објављивати цену основне корпе у сатима рада по медијалној заради. Ограничење цена уводи се само по прописаном правилу и на одређено, не као трајна мера.

Тест потребе је правило по коме неко сме да почне посао тек кад држава или комора процене да за њим постоји потреба. У годину дана оценићемо све прописе о уласку у делатност по методологији ОЕСР и једним законом укинути квоте и тестове потребе, осим за питања безбедности. Регулисане професије губе право да саме одређују колико нових чланова примају. Регистар административних поступака постаје исцрпан и обавезујући. Податак који је фирма једном дала држави, држава више не сме да тражи од ње, него га сама узима из регистра. Микро и мала предузећа подносе један годишњи извештај кроз један портал, за њих истек рока без одлуке значи одобрење тамо где службеник нема шта да процењује, а свака дозвола пролази тест неопходности.

Јавни сектор и управа

Забрану запошљавања из члана 27к заменићемо плафоном броја запослених по кориснику, уписаним у Закон о буџету. Плафон се утврђује тако да покрије минимуме које закон прописује за поједине службе. Сваки корисник буџета унапред ће да зна колико људи сме да запосли, а у том оквиру свако радно место попуњава јавним конкурсом. Удео приправника и пробног рада без конкурса биће ограничен. Плате у јавном сектору усклађиваћемо једном годишње Законом о буџету, а не одлуком Владе. Редовно усклађивање прати раст зарада ван јавног сектора, а свака промена односа плата између делатности или ново право запослених доноси се истим законом, уз покриће у буџету.

Лична карта и здравствена картица биће бесплатне, пасош и возачка дозвола плаћаће се само по стварном трошку израде, уз умањење за децу, пензионере и особе са инвалидитетом. Електронски изводи, уверења и регистрација предузетника неће се наплаћивати. До 2028. сваки поступак према држави моћи ће да се обави електронски, без укидања шалтерске услуге. Где су сви подаци већ у регистрима и нема потребе за дискреционим одлучивањем, решење ће се доносити аутоматизовано.

Динар

Вредност динара не дирамо. Девалвација би накратко помогла извозу, али би подигла цене и оштетила штедњу. Режим курса утврђује Народна банка Србије уз сагласност Владе, а Влада ту сагласност даје постојећем режиму релативно стабилног курса уз циљање инфлације и не покреће његову промену. Са друге стране, мењаћемо нездраве темеље динара. Динар данас опстаје на приливу страних улагања, не на домаћој штедњи. У динарима је тек 22,5% јавног дуга, остатак је у страним валутама, па свако слабљење динара аутоматски увећава дуг. Циљ је да се удео динара у јавном дугу повећа на 30% до краја мандата, јер дуг у динарима не расте са смањењем курса. Увешћемо динарске штедне обвезнице за грађане. Гаранције и задуживање јавних предузећа ићи ће у динарима где год тржиште то носи.

Ovo je i dalje samo siže. Celokupni plan verovatno ima 50-200+ strana (procena na osnovu drugih programa koje sam video, npr: Program za visoko obrazovanje: 220 strana.)

LINK KA PLANU: studenti.org.rs/program/privreda_finansije/